Srbija ima želju da se usaglašava sa standardima i zelenom agendom Evropske unije

Srbija iskreno ima želju da se usaglašava sa standardima i zelenom agendom Evropske unije, i da ostvari uključivanje u Grindil, što je možda u ovom trenutku i najvažnije za budući kvalitet života u Srbiji, rekla je danas predsednica Vlade Ana Brnabić.

Na onlajn konferenciji „Zelena industrijska politika“ čiji su organizatori ambasada Nemačke u Srbiji i Nemačko srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje, Brnabićeva je istakla da su prioriteti Vlade u toj oblasti unapređenje i zaštita kvaliteta vazduha, tretman otpadnih voda i upravljanje čvrstim otpadom.

Izvor: Tanjug(Slobodan Miljević)

„Važno da Vlada pokuša da u partnerstvu sa EU instituticijama, a i drugim partnerima, učini nešto da bi rezultati bili što brži“, rekla je ona.

Okupljene je obavestila da će do kraja ove godine u 28 lokalnih samouprava u Srbiji biti pokrenuta izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Dodala je da se sa evropskim partnerima ide u projekte zaštite kvaliteta vazduha u sredinama koje koriste mazut i ugalj i navela da su u toku pregovori o projektima za Kragujevac, Kosjerić i Valjevo.

„Izuzetno su važni i ambiciozni projekti. Zamolila bih nemačku vlada i nemačke kompanije da se pridruže u ambicioznom projektu jer postoji ogroman prostor za javno privatna partnerstva, da bi u što kraćem vremenu pokrenuli što više projekata, u javnom interesu“, rekla je ona i istakla da se raduje budućoj saradnji.

U obraćanju, Brnabić je istakla i dinamičnu legislativnu delatnost na inicijativu Vlade Srbije koja se odvija u ovoj oblasti a rezultirala je donošenjem više zakona.

Ona je naglasila da je tema zaštite životne sredine, i energetske i zelene tranzicije, jedna od tri ključna prioriteta vlade.

Navela da je procenjeni okvir ulaganja samo u oblasti upravljanja vodama, da bi Srbija postigla EU standarde, šest milijardi evra.

„Srbija ima sada finansijske sposobnosti da uloži u ovakve projekte. Došlo je vreme da se bavi ovim prioritetom. Imamo ogromnu tehničku i stručnu, i finansijsku podršku EU za taj posao“, rekla je ona.

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib istakao je da je odluka EU da do 2050. godine bude karbonski neutralna, važna za Srbiju kao kandidata za EU.

„To smanjenje se sprovodi kroz principe cirkularne ekonomije, i uz napore za zaštitu životne sredine. Modernizacija privrede neophodna, može doći do gubitka radnih mesta, ali uz planiranje moguće je taj problem prevazići. Srbija je inovativna i trebalo bi da bude u dobrom položaju“, rekao je on.

Šib je naglasio da je Srbiji potrebna vrsta master plana, da se zna šta zelena politika podrazumeva i kako da se sprovede.

Dodao je da zelena industrijska politika za Srbiju znači pridruživanje načelima cirkularne ekonomije i nastavak procesa digitalizacije.

„Cirkularna ekonomija je mnogo više od tretmana otpada, ona je oslanjanje na tehnički prihvatljive tehnologije i procese, i poštovanje principa čiste ekonomije, a zadatak je dekarbonizacija“, rekao je on.

Taj proces on je ocenio kao izazovan za Srbiju, pritom pohvalivši donete zakone u našoj zemlji koji su veoma važni za modernizaciju elektrana i toplana.

Šib je naglasio ulogu GIZ-a koji na osnovu dosadašnje saradnje postavlja temelje buduće saradnje da se i zelena politika, uz eksperte koje ima, podigne na viši nivo.

Privreda Srbije pokretač zapadnig Balkana, Nemačka značajan partner

Privreda Srbije je važan pokretač razvoja ekonomija i privreda na Zapadnom Balkanu, a Nemačka je jedan od najznačajnih ekonomskih partnera Srbije na teritoriji Evrope, rekao je danas državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović.

Na onlajn konferenciji „Zelena industrijska politika“, Stevanović je naveo da je prošle godine izvoz u Nemačku vredeo 2,2 milijarde evra, dok je uvoz bio 3,12 milijardi evra.

brnabic, zelena, politika
Izvor: Tanjug (VLADA REPUBLIKE SRBIJE, SLOBODAN MILJEVIĆ)
Stevanović je podsetio da je 2019. godine bio značajan skok razmene sa Nemačkom, a da je u 2020. taj trend je gotovo zadržan.
Kako je rekao, od 2010. godine do danas priliv investicija iz Nemačke je premašio 1,6 milijardi evra, a da je od 2007. do 2020. godine Ministarstvo privrede zaključilo 38 ugovora o dodeli sredstava podsticaja za investicione projekte iz Nemačke.
Stevanović je istakao da će realizacijom 38 projekata biti investirano 658 miliona evra, što će zaposliti 16,7 hiljada radnika, a da je Srbija izdvojila nešto ispod 130 miliona evra za podsticaje.
Sagovornike u okviru konferencije, koju je organizovala Nemačko-srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje, on je podsetio da je srpska privreda tokom pandemije u 2020. godini imala manji pad BDP-a nego zemlje okruženja i značaj deo zemalja EU.
Naveo je da se naša industrijska proizvodnja kontinuirano oporavljala od maja prošle godine, pre svega kroz rast prerađivačke industrije.
On je istakao da je broj zaposlenih prošle godine povećan za 1,9 posto, a broj nezaposlenih smanjen za 3,9 posto, dok su bruto zarade porasle 7,8 posto realno, a neto zarade porasle 7,7 posto realno.
„Mislim da smo na ovaj način dali najaču podršku jačanju demokratskih prava u Srbiji tako što smo očuvali radna mesta, obezbedili nova radna mesta, sačuvali našu ekonomiju, i pozicionirali Srbiju na krovu ne samo Balkana, nego i Evrope“, rekao je on.
Stevanović je istakao da su u prvom kvartalu 2021. godine ekonomske aktivnosti u Srbiji značajno ubrzane, i da je sa ostvarenim privrednim rastom od 1,2 posto dostignut je predkrizni nivo.

Naglasio je da je kod prerađivačke industrije u prvom kvartalu povećan obim proizvodnje u 17 od 24 grane odnosno delatnosti.

Govoreći o strategiji industrijske politike Srbije do 2030. godine i akcionom planu do 2023. godina, rekao je da se nastoji da se kreira fokusirana, bolje koordinisana politika razvoja industrije, kao i da bude unapređena efikasnost instrumenata za njenu implementaciju.

„Potrebno nam je povećanje investicija, i poboljšanje njihovog kvaliteta, ulaganjima u srednje i visoke tehnologije“, istakao je on.

Stevanović je rekao da je usvojen princip pametne specijalizacije, odnosno da je naša strategija prihvatila principe EU gde je fokus na snaženju ljudskih potencijala, digitalizaciji, inovacijama, investicijama i cirkularnoj ekonomiji

„Aktivnosti našeg akcionog plana su usmerene na usklađivanje sa novim dokumentima industrijske politike EU, i sa novonastalom privrednom situacijom izazvanom kovidom“, rekao je Stevanović.

Dodao je da su mere i aktivnosti akcionog plana stavile u fokus digitalizaciju, cirkularnu ekonomiju, koji su najvažniji procesi u industrijskoj politici Srbije ali i EU.

On je ocenio da Srbija polako ulazi u sferu kapitalno intenzivnih sektora, i dodao da o tome govore naše investicije. i naše investicije, njihov karakter i intenzitet govore u prilog tome

„Srbija će nastojati da u narednom periodu da snažan doprinos stvaranju klimatski neutralne Evrope do 2050. ali i doprinos ispunjenju zelene agende za Zapadni Balkan“, rekao je on.

U dijalogu sa privredom, kako je istakao, kao najveći problemi na ovom putu pobrojani su zastarelost tehnologija, gubici u tokovima sirovina, materijala i proizvoda, neadekvatno upravljanje otpadom i otpadnim vodama, nedovoljno iskorišćenje izvora obnovljive energije, kao i nedovoljno razvijena svest u industrijskom sektoru o značaju zaštite životne sredine.

 Izvor: Tanjug

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button