Najbrži put do zdravijeg mozga: Nauka otkriva kako male promene u svakodnevnoj rutini čine čuda za pamćenje i raspoloženje

Ljudski organizam i um u velikoj meri funkcionišu po principu navika i predvidljivih životnih ritmova. Našem mozgu prija sigurnost – od buđenja u tačno određeno vreme, preko odlaska na posao uobičajenom trasom, pa sve do obavljanja dobro poznatih zadataka na isti način. Ipak, najnovija naučna istraživanja pokazuju da povremeno narušavanje ove ušuškane monotonije može doneti neverovatne benefite za mentalno zdravlje, kognitivne sposobnosti i opšte raspoloženje.

Prema revolucionarnoj studiji objavljenoj u prestižnom naučnom časopisu Nature: Scientific Reports, uvođenje malih, novih i neobičnih iskustava u svakodnevni život može imati ogroman uticaj na zdravlje mozga. Najbolja vest u celoj priči jeste ta da ne morate praviti radikalne promene niti ulagati ogroman napor da biste osetili pozitivne efekte.

Šta je pokazala nova naučna studija?

U ovom istraživanju naučnici su pratili grupu od 18 zdravih učesnika prosečne starosti 71 godinu tokom osam nedelja u periodu pandemijskih ograničenja 2020. godine. Učesnici su koristili specijalnu aplikaciju pod nazivom HippoCamera, koja simulira način na koji ljudski hipokampus – oblast mozga zadužena za učenje i pamćenje – skladišti sećanja, kako bi beležili i reprodukovali događaje koje su želeli da zapamte.

Takođe, učesnici su redovno izveštavali o svom opštem raspoloženju, subjektivnom doživljaju prolaska vremena i nivou dosade. Detaljnom analizom sakupljenih podataka, istraživači su utvrđivali jasnu vezu između jedinstvenih iskustava, sposobnosti pamćenja i opšteg blagostanja.

Rezultati su pokazali da su osobe koje su praktikovale nove aktivnosti imale:

• Osetno bolje pamćenje i lakše prisjećanje detalja.

• Niži nivo dosade i monotonije.

• Više pozitivnih emocija i osećaj ispunjenosti.

• Subjektivni osećaj da vreme prolazi brže i kvalitetnije.

Zašto noviteti toliko prijaju našem mozgu?

Postoji nekoliko ključnih razloga zbog kojih isprobavanje nečeg novog ima snažan stimulativni efekat na kognitivne funkcije.

• Veća prisutnost u trenutku: Prema rečima dr Melise E. Mid (Melissa E. Meade), vodećeg autora studije i profesora psihologije na koledžu Huron, uvođenje novih iskustava podstiče nas da obratimo više pažnje na okolinu i budemo prisutniji u sadašnjem trenutku, što direktno poboljšava memoriju i blagostanje.

• Kognitivna otpornost: Razbijanje svakodnevne rutine tera mozak na mentalni angažman, što nas čini otpornijim na prirodne kognitivne promene koje dolaze sa starenjem.

• Stvaranje novih nervnih puteva: Dr Kliford Segil (Clifford Segil), neurolog iz medicinskog centra u Santa Moniki, objašnjava da jedinstvene aktivnosti pale nove puteve u mozgu. Ove mentalne staze su podjednako korisne mladima koji još uvek uče i usvajaju navike, kao i starijima koji su već formirali svoje životne šablone.

Šta se sve računa kao „nešto novo“?

Dobra vest je da uvođenje noviteta ne zahteva nikakve komplikovane poduhvate niti skupe pripreme. Prema savetima stručnjaka, sasvim male promene u ponašanju mogu pokrenuti procese obnove u mozgu:

• Promena rute: Odaberite potpuno novu ulicu ili putanju kada idete u redovnu šetnju.

• Kulinarski eksperimenti: Pripremite potpuno novi recept koji nikada ranije niste probali.

• Obnavljanje kontakata: Javite se prijatelju sa kojim se niste čuli ili dopisivali duže vreme.

• Muzika i literatura: Poslušajte album novog izvođača ili pročitajte knjigu iz žanra koji vam nije uobičajen.

Ključ je u tome da uradite nešto jedinstveno i drugačije od vaših tipičnih, automatizovanih dnevnih iskustava.

Dodatni saveti stručnjaka za očuvanje zdravlja mozga

Pored uvođenja novih navika, lekari i neurolozi savetuju svestran pristup održavanju mentalne oštrine u svak životnom dobu. Dr Segil preporučuje da redovno izlazite napolje i krećete se – savetuje se boravak van kuće makar dva puta dnevno, čak i ako je reč o kratkoj šetnji oko bloka između poslovnih obaveza.

Pored fizičke aktivnosti, za mozak je izuzetno korisno:

• Rešavanje složenih zagonetki i ukrštenih reči.

• Čitanje knjiga i kontinuirano usvajanje novih veština.

• Održavanje redovne fizičke kondicije kroz umereno vežbanje.

Konačno, ostanak u pokretu i mentalna angažovanost predstavljaju najbolji način da razgibate svoj um i sačuvate zdrave kognitivne sposobnosti na duge staze.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs