Moždani udar: Svaki minut je važan – prepoznajte simptome na vreme
Moždani udar može dramatično promeniti život u samo jednoj sekundi. Prema podacima Asocijacije za moždani udar, brza reakcija u minutima nakon pojave prvih simptoma može da sačuva moždano tkivo, značajno smanji rizik od dugoročnog invaliditeta i spase život. S obzirom na to da svakog minuta bez odgovarajućeg lečenja izumre gotovo dva miliona moždanih ćelija, rano prepoznavanje i hitna medicinska pomoć od ključne su važnosti.
Kako prepoznati moždani udar pomoću akronima B.E. F.A.S.T.?
Najjednostavniji način da zapamtite najčešće znake upozorenja na moždani udar jeste primena pravila B.E. F.A.S.T. (kod nas prilagođenog brzom prepoznavanju simptoma):
-
B (Balance – Gubitak ravnoteže): Iznenadni problemi sa hodom, vrtoglavica ili gubitak koordinacije.
-
E (Eyes – Promene u vidu): Iznenadni gubitak vida ili poteškoće sa vidom na jednom ili oba oka.
-
F (Face drooping – Spuštenost lica): Jedna strana lica je opuštena ili je osoba ne oseća; osmeh može izgledati Asimetrično.
-
A (Arm weakness – Slabost u ruci): Osećaj slabosti ili utrnulosti u jednoj ruci, ili njeno spontano spuštanje kada se podigne.
-
S (Speech difficulty – Govorne poteškoće): Otežan, nerazumljiv ili nejasan govor.
-
T (Time to call 194 – Vreme je za hitnu pomoć): Ukoliko primetite bilo koji od ovih znakova – čak i ako simptomi u međuvremenu prođu – odmah pozovite Hitnu pomoć. Beležite tačno vreme kada su se simptomi prvi put pojavili, jer to može biti presudno za donošenje odluka o daljem lečenju.
Prevencija i značaj zdravih navika
Statistike pokazuju da se čak do 80% moždanih udara može sprečiti. Povišen krvni pritisak predstavlja vodeći faktor rizika, a nekontrolisani pritisak, dijabetes i gojaznost značajno povećavaju verovatnoću od oboljevanja.
Stručnjici preporučuju sledeće korake u cilju zaštite zdravlja mozga i kardiovaskularnog sistema:
-
Redovna kontrola krvnog pritiska: Redovnim merenjem kod kuće i na pregledima značajno se smanjuje rizik.
-
Usvajanje zdravih navika: Pravilna ishrana, fizička aktivnost, izbegavanje pušenja i redovni preventivni pregledi ključ su dugoročnog zdravlja.
-
Posebna pažnja nakon prvog udara: Skoro svaki četvrti moždani udar dogodi se osobama koje su već imale sličan zdravstveni incident ili tranzitorni ishemijski napad (TIA). Utvrđivanje uzroka i dosledno praćenje saveta lekara drastično smanjuju šanse za ponovni udar.
Podrška i oporavak: Život nakon moždanog udara
Oporavak nakon moždanog udara je jedinstven put koji za svakog pacijenta izgleda drugačije. Pored fizičkog oporavka, ključnu ulogu ima i psihološka podrška, kako za same preživele, tako i za članove njihovih porodica i negovatelje.
-
Značaj povezivanja i razmene iskustava: Uključivanje u programe podrške, virtuelne grupe za razgovore (kao što su Stroke Meetups) i praćenje specijalizovanih informativnih biltena pomaže pacijentima da lakše prebrode izazove sa kojima se suočavaju. Osećaj da nisu sami u ovom procesu od neprocenjive je važnosti za mentalno zdravlje.
-
Uloga porodice i negovatelja: Edukacija ljudi koji brinu o osobama koje su preživele moždani udar podjednako je važna. Razumevanje novih životnih okolnosti, prilagođavanje doma i strpljenje u svakodnevnoj komunikaciji ključni su elementi uspešne rehabilitacije.
Moždani udar može nastupiti iznenada, ali pravovremena reakcija, svest o simptomima i posvećenost zdravim životnim navikama mogu spasiti život i umanjiti njegove posledice.
Foto: Freepik
Autor: Portal ObjektivNI.rs
