Moć biljke nad bolešću: Kako biljna ishrana može da preokrene kardiovaskularne bolesti i sačuva srce
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti širom sveta, a loše navike u ishrani i stil života imaju ključnu ulogu u razvoju ovih oboljenja. Ipak, revolucionarna istraživanja stručnjaka poput dr Dina Orniša (Dean Ornish) i dr Koldvela Eselstina (Caldwell Esselstyn Jr.) pokazala su da se pravilnim izborom namirnica i promenom životnih navika srčana oboljenja mogu uspešno sprečiti, odložiti, pa čak i preokrenuti.
Pionirske studije dr Orniša na pacijentima sa umerenim i teškim oboljenjima srca dokazale su da prirodna ishrana na bazi bilja, bez hirurških intervencija i ugradnje stentova, donosi neverovatne rezultate. Već nakon nekoliko nedelja bol u grudima se smanjio kod 90% pacijenata, protok krvi kroz srce se popravio posle samo mesec dana, a nakon godinu dana čak su se i teško začepljene arterije ponovo otvorile. Slične rezultate u Klivlandskoj klinici beležio je i dr Eselstyn, čiji su pacijenti smanjili stepen stenoze i poboljšali protok krvi, pri čemu su svi pacijenti koji su se pridržavali saveta nastavili uspešno da žive i tri decenije kasnije.
Zašto biljna ishrana štiti, a meso opterećuje kardiovaskularni sistem?
Glavna prednost biljne ishrane leži u činjenici da ona ne sadrži dijetetski holesterol, ima minimalne količine zasićenih masti i obiluje vlaknima. S druge strane, namirnice poput mesa, sira i jaja prepune su holesterola i zasićenih masti koje stvaraju plak u arterijama i vode ka ozbiljnim oboljenjima. Ipak, kvalitet namirnica je presudan – manji rizik od bolesti srca imaju osobe koje konzumiraju celovite, neprerađene biljne namirnice, dok pržena i visoko prerađena biljna hrana ne donosi iste zdravstvene benefite.
Brojna istraživanja potvrđuju da je ovakav način ishrane povezan sa manjom smrtnošću od kardiovaskularnih bolesti, ređim slučajevima ishemijske bolesti srca i znatno boljim lipidnim profilom u poređenju sa ishranom koja uključuje meso. Naravno, uvođenje dijetetskih promena uvek treba sprovoditi uz konsultacije sa lekarom radi praćenja zdravstvenog stanja i prilagođavanja terapije.
Biljna ishrana direktno utiče na ključne faktore rizika:
-
Visok krvni pritisak: Ishrana bogata kalijumom dokazano doprinosi regulaciji krvnog pritiska.
-
Visok holesterol: Namirnice bogate biljnim vlaknima pomažu u efikasnom snižavanju nivoa holesterola u krvi.
-
Upalni procesi: Biljne namirnice smanjuju nivo upala u organizmu koje često prethode srčanim udarima.
-
Prekomerna težina: Održavanje zdrave telesne težine kroz ovakav režim ishrane drastično smanjuje opterećenje kardiovaskularnog sistema.
Skrivene opasnosti konzumiranja mesa
Sa druge strane, obimna istraživanja pokazuju da unos mesa, naročito crvenog i prerađenog, značajno povećava rizik od smrtnih ishoda usled srčanih bolesti. Namirnice bogate zasićenim mastima podižu nivo „lošeg“ LDL holesterola, pri čemu novija istraživanja pokazuju da i crveno i belo meso podižu holesterol u jednakoj meri.
Pored masti, problem je i metabolički proces varenja mesa: crevni mikrobi tokom razgradnje mesa proizvode jedinjenje trimetilamin (TMA), koje jetra pretvara u trimetilamin-N-oksid (TMAO), supstancu direktno povezanu sa većim rizikom od srčanih udara. U jednoj studiji, učesnici koji su svakodnevno konzumirali makar jednu porciju mesa imali su čak 22% veći rizik od razvoja srčanih bolesti. Dodatnu opasnost predstavlja i hem-gvožđe prisutno u mesu, za koje je meta-analiza utvrdila da povećava rizik od srčanih oboljenja za čak 57%, dok ne-hem gvožđe iz povrća nema takav negativan uticaj.
Foto: Freepik
Autor: Portal ObjektivNI.rs
