Ishrana u trudnoći kao štit od toksina: Šta kaže najnovija naučna studija?
Jedno od najčešćih pitanja sa kojim se suočavaju trudnice širom sveta jeste: „Može li ono što jedem da me zaštiti od hemikalija kojima sam okružena?“ Nova, obimna studija objavljena 9. jula 2026. godine u časopisu American Journal of Clinical Nutrition pruža delimičan, ali značajan odgovor na ovu dilemu.
Istraživanje koje je sproveo tim epidemiologa sa UNC Gillings School of Global Public Health, uz podršku Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH) u okviru ECHO kohorte, analiziralo je podatke skoro 1.500 trudnica. Rezultati ukazuju na to da zdrava ishrana može smanjiti izloženost određenim štetnim hemikalijama, ali da nije svemoćna u borbi protiv zagađivača iz okruženja.
Veza između ishrane i izloženosti hemikalijama
Tokom trudnoće, telo je podložnije uticaju tzv. endokrinih disruptora – hemikalija koje ometaju hormonsko signaliziranje. Istraživači su otkrili da su trudnice koje su se striktnije pridržavale preporučenih dijetetskih smernica imale merljivo niže nivoe određenih toksina u urinu.
-
Ftalati: Nivoi određenih ftalata, koji iz plastične ambalaže prelaze u hranu, bili su oko 13% niži kod osoba sa kvalitetnijom ishranom.
-
Policiklični aromatični ugljovodonici (PAH): Ove supstance, koje nastaju pečenjem ili dimljenjem mesa, bile su zastupljenije kod osoba koje konzumiraju više prerađene ili ugljenisane hrane.
Dr Dajana Pasiga, vodeća autorka studije, ističe da pravilna ishrana ima „dvostruku korist“: pomaže trudnicama da ispune nutritivne ciljeve za zdrav razvoj ploda, istovremeno smanjujući unos nekih toksina koji se nalaze u hrani.
Ograničenja: Ishrana nije magičan štit
Iako su rezultati ohrabrujući, studija ukazuje na važnu činjenicu: ishrana ne može eliminisati izloženost svim hemikalijama. Mnogi toksini u naše telo ulaze putem vazduha, vode, kućne prašine ili proizvoda za ličnu negu.
-
Zamenski plastifikatori: Dijeta nije imala gotovo nikakav uticaj na nivoe novijih plastifikatora koji se koriste u savremenim proizvodima.
-
Strukturalni faktori: Stanovnici urbanih sredina sa gustim saobraćajem ili industrijskim zonama izloženi su zagađivačima putem disanja, na šta pojedinačna promena ishrane ne može uticati.
-
Sistemski problemi: Pristup svežoj, neprerađenoj hrani često je ograničen u područjima sa niskim primanjima („prehrambene pustinje“), što otežava primenu ovih smernica.
Praktični saveti za trudnice
Iako ishrana nije kompletno rešenje, ona je važan alat u zaštiti zdravlja. Naučnici preporučuju sledeće korake:
-
Birajte sveže namirnice: Prednost dajte celovitoj hrani u odnosu na visoko prerađene proizvode koji zahtevaju mnogo pakovanja.
-
Promenite način termičke obrade: Smanjite roštiljanje i izbegavajte zagorelu hranu. Kuvanje na pari, dinstanje ili pečenje u rerni su znatno zdravije opcije.
-
Izbegavajte plastiku sa vrelom hranom: Ne podgrevajte hranu u plastičnim posudama u mikrotalasnoj pećnici. Koristite staklo, keramiku ili nerđajući čelik.
-
Konsultujte se sa lekarom: Ako radite u okruženju sa povećanim rizikom od hemikalija (proizvodnja, čišćenje, poljoprivreda), obavezno o tome razgovarajte sa svojim ginekologom.
Ovo istraživanje potvrđuje da je pridržavanje dijetetskih smernica korisno za zdravlje majke i deteta, ali istovremeno podseća javnost da zaštita od zagađivača nije samo individualna odgovornost. Potrebne su šire regulatorne mere kako bi se smanjila upotreba toksina u ambalaži i potrošačkim proizvodima, jer bez sistemskih promena, zdrava ishrana predstavlja samo jedan, ali ne i dovoljan bedem odbrane.
Napomena: Rezultati ove opservacione studije ne dokazuju direktnu uzročnost, već ukazuju na povezanost između kvaliteta ishrane i nivoa toksina u organizmu. Savetuje se redovno praćenje saveta vašeg lekara.
Foto: Freepik
Autor: Portal ObjektivNI.rs
