Inflacija veštačke inteligencije i stvarno preopterećenje: Alata ima toliko da više niko ne zna čemu šta služi

U savremenom svetu, osim ako ne živite u dubokoj šumi potpuno odsečeni od civilizacije i moderne elektronike, osuđeni ste na suživot sa veštačkom inteligencijom. Rešenja i alata baziranih na AI tehnologiji svakim danom je sve više. Iako je njihova primarna misija bila da nam pojednostave svakodnevicu, ubrzaju poslovne procese i olakšaju rad, paradoksalno – oni je sve češće komplikuju.

Pracenje sumanutog tempa lansiranja novih modela, ažuriranja i aplikacija postalo je ozbiljan problem čak i za tehnološke entuzijaste i profesionalce koji su duboko u toj temi. Umesto obećanog olakšanja, suočavamo se sa fenomenom koji stručnjaci nazivaju AI preopterećenje i tehnološka anksioznost.

Od jednog prozora do nepreglednog digitalnog lavirinta

Kada je krajem 2022. godine svetom odjeknula vest o platformi ChatGPT i modelu GPT-3.5, kontekst je bio neuporedivo jednostavniji. Imali smo jednu impresivnu aplikaciju, jedan prozor za ćaskanje koji je rešavao većinu zadataka koje su ljudi u tom trenutku mogli da zamisle – od pisanja mejlova do programiranja. AI je bio fascinantna novost, ali laka za kontrolu i razumevanje.

Danas, četiri godine kasnije, tehnološki progres je uzeo maha, ali se istovremeno oteo racionalnoj kontroli prosečnog korisnika. Dinamika tržišta postala je destruktivna za našu pažnju:

• Lideri na tržištu (OpenAI, Google, Microsoft, Anthropic, Meta) na svakih nekoliko meseci menjaju nazive svojih proizvoda, spajaju ih ili izdaju nove „revolucionarne“ verzije.

• Pored giganata, svakodnevno svedočimo nicanju stotina manjih, specijalizovanih startup-ova koji nude alate za obradu zvuka, generisanje videa, kreiranje prezentacija ili analizu podataka.

• Čak je i samo pamćenje naziva svih aktuelnih softvera postalo izazov, a kamoli njihovo suštinsko testiranje i implementacija u svakodnevni rad.

Psihološki efekat: „FOMO“ i otpor među mladima

Studije i analize globalnih portala koji prate tržište rada pokazuju da ova „inflacija veštačke inteligencije“ izaziva ozbiljan kontraefekat. Korisnici upadaju u zamku zvanu FOMO (Fear of Missing Out) – konstantan strah da propuštaju bolji, brži i efikasniji alat koji bi im spasao vreme, zbog čega troše sate na isprobavanje novih softvera umesto da se fokusiraju na sam rad.


Sve je izraženiji i sociološki problem. Među mladim ljudima koji tek stupaju na tržište rada raste otpor prema AI tehnologijama. Pitanja poput „Kako da pronađem posao, napredujem i kupim stan ako će moj posao sledeće godine raditi algoritam?“ postaju svakodnevica generacije koja se oseća ugroženo pred naletom automatizacije. Generativna veštačka inteligencija više nije samo alat za produktivnost, već izvor egzistencijalnog stresa.

Kako preživeti AI inflaciju?

Stručnjaci za digitalnu higijenu upozoravaju da je vreme za promenu paradigme. Da bismo izbegli potpuno sagorevanje (burnout) izazvano prevelikom količinom informacija, moramo promeniti način na koji konzumiramo tehnologiju.

Zlatno pravilo tehnološkog minimalizma: Nemojte trčati za svakim novim alatom koji se pojavi na društvenim mrežama. Izaberite maksimalno dva do tri univerzalna i pouzdana rešenja koja direktno rešavaju vaše konkretne probleme i ignorišite ostatak tržišnog šuma.

Svet tehnologije se neće usporiti, ali to ne znači da mi moramo trčati istom brzinom. Granica između korisne inovacije i čistog digitalnog zagađenja nikada nije bila tanja – a na nama je da odlučimo kada ćemo reći „dosta“ i jednostavno ugasiti ekran.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs