Ekstremne vrućine rastu: Povećan rizik po zdravlje srca i kardiovaskularni sistem

Sa intenziviranjem letnjih temperatura širom Srbije, stručnjaci upozoravaju da visoke temperature ne donose samo osećaj neprijatnosti, već mogu da vrše ozbiljan pritisak na srce i značajno povećaju rizik od po život opasnih komplikacija.

Iako vremenske nepogode poput oluja privlače pažnju javnosti, ekstremne temperature predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ljudi, na šta redovno upozoravaju i domaće zdravstvene ustanove. Istraživanja predviđaju da bi kardiovaskularni smrtni ishodi povezani sa toplotnim talasima mogli da se više nego udvostruče u predstojećim decenijama.

Zašto vrućine teško padaju našem srcu?

„Vrućina primorava srce da radi napornije“, ističu kardiolozi. Kada pokušava da se rashladi, telo ubrzava rad srca, a krvni sudovi se šire. Za osobe sa hroničnim oboljenjima i srčanim tegobama, ali i za one koji su inače zdravi, taj dodatni napor može brzo da postane opasan.

Kada temperature porastu, telo se znoji kako bi regulisalo telesnu temperaturu, što vodi do gubitka tečnosti i dehidratacije. Istovremeno, srce mora da pumpa veće količine krvi, što dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem.

Kako da zaštitite sebe tokom ekstremnih vrućina?

Lekari i nadležne zdravstvene službe preporučuju primenu jednostavnih, ali ključnih mera opreza:

• Izbegavajte najtopliji deo dana: Ograničite boravak i aktivnosti na otvorenom u periodu najjačeg sunčevog zračenja, najčešće između 11 i 17 časova.

• Obucite se slojevito i pametno: Birajte laganu odeću svetlih boja od prirodnih materijala, nosite šešir, naočare za sunce i koristite kreme sa zaštitnim faktorom.

• Ostanite hidrirani: Unosite dovoljno tečnosti pre, tokom i nakon izlaska napolje. Izbegavajte alkohol, gazirana pića i prekomerne količine kafe jer mogu da doprinesu dehidrataciji.

• Pravite pauze: Odmarajte se u hladu ili rashlađenim, klimatizovanim prostorijama.

• Prepoznajte znakove upozorenja: Pravovremeno uočavanje simptoma može sprečiti ozbiljne posledice.

Simptomi iscrpljenosti od toplote:

• Glavobolja

• Hladna, bleda i vlažna koža

• Brz, ali slab puls

• Vrtoglavica ili nesvestica

• Opšta slabost ili grčevi u mišićima

• Mučnina ili povraćanje

Ukoliko osetite ove simptome, potrebno je da odmah prekinete fizičku aktivnost, sklonite se u hlad ili rashlađenu prostoriju, započnete blago rashlađivanje i redovno nadoknađujete tečnost. Po potrebi, obratite se lekaru.

Toplotni udar je hitno medicinsko stanje:

Odmah pozovite Službu hitne medicinske pomoći (broj 194) ukoliko primetite sledeće znakove:

• Visoka telesna temperatura

• Vruća, crvena i suva koža

• Ubrzan i snažan puls

• Konfuzija, jaka glavobolja ili gubitak svesti

• Mučnina

Ostanite aktivni, ali bezbedni

Fizička aktivnost je važna za očuvanje zdravlja, ali tokom letnjih meseci navike treba prilagoditi vremenskim uslovima. Preporučuje se da rekreaciju, šetnju ili lakše treninge pomerite u rane jutarnje ili večernje časove kada je temperatura niža, ili da vežbate u zatvorenom prostoru sa klima-uređajima. Redovno praćenje saveta lekara i stručnih službi pomoći će vam da ostanete bezbedni tokom svakog toplotnog talasa.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs