Zagađenje vazduha utiče na pojavu dijabetesa i astme

Najnovije studije pokazuju da u svetu oko osam miliona ljudi umire zbog ovog problema, a u Srbiji oko 10.000 građana, iako stručnjaci smatraju da je taj broj daleko veći.

Zagađen vazduh utiče na zdravlje građana Srbije moći ćemo da dobijemo posle analize koju će uraditi srpski lekari u saradnji sa dr Zoranom Jovanović Andersen, profesorkom epidemiologije za zagađenje vazduha Univerziteta u Kopenhagenu u Danskoj.

Iako mnogi uglavnom znaju da je zagađenje vazduha nešto što je veoma loše, ipak, nisu svesni da ono utiče na pojavu raznih oboljenja. Najnovije studije pokazuju da u svetu oko osam miliona ljudi umire zbog zagađenja vazduha, a u Srbiji oko 10.000 građana, iako stručnjaci smatraju da je taj broj daleko veći. Profesorka Jovanović Andersen u razgovoru za „Politiku” ističe da svetski podaci govore o tome da se broj smrti povezanih sa zagađenjem vazduha udvostručio u poslednjih pet godina. Donedavno, kaže naša sagovornica, znalo se da zagađenje utiče na pojavu pet bolesti (srčana oboljenja, moždani udar, rak pluća, hronične bolesti ovog organa i infekcije), a sada je potvrđeno da podstiče i javljanje dijabetesa, astme kod dece…

Ljudi ponekad i sami mogu da primete da im smeta zagađen vazduh, jer počinju da se guše ili kašlju ili im zasuze oči. Osećaju miris benzina, dizela, dim cigareta, smoga…

– Ali, uglavnom većina ljudi ne može da oseti kako zapravo to zagađenje utiče na njihove krvne sudove, na pluća i druge organe. Zato se zagađenje vazduha naziva „nevidljivim ubicom”. Astmatičarima može da bude teško, pa moraju uvek da imaju pumpicu kod sebe. Mislim da nismo svesni koliko ono što udišemo može loše da utiče na nas. A to se akumulira godinama. Jednostavno ljudi ne mogu negde da pobegnu od toga, jedino da odu na more ili na planinu – naglašava epidemiološkinja za zagađenje vazduha.

Stav je jasan – treba podići svest ljudi o tome koliko je opasno da se greju na peći koje koriste ugalj i drva za loženje, koji doprinose velikim delom zagađenju vazduha u gradu, ali i kući, i ugrožavaju zdravlje cele porodice. Opcija je grejanje na struju ili centralno grejanje, za šta država treba da omogući povoljnije uslove za priključivanje. Uz to, bitno je da se cigarete ne puše u kući. Kada se otvaraju prozori u stanu za luftiranje, treba otvoriti one koji se nalaze u delu koji nije okrenut ka ulici.

– U Danskoj i mnogim evropskim zemljama zabranjeno je i paljenje strnjike, a to se u Srbiji često radi. Ukoliko bi neki poljoprivrednik to ovde uradio, sigurno bi ga komšija prijavio. U Srbiji se voze stariji automobili, ali to je deo ekonomske situacije koja je u Srbiji teža.

Može se smanjiti porez na automobile koji manje zagađuju, e-automobile, i tako podstaći tranziciju ka čistijem saobraćaju i vazduhu za naše građane. Treba videti i kako mogu termoelektrane da smanje zagađenje okoline, kao i razna industrijska postrojenja, a i da se ulaže u „zelenu energiju”, u vetrenjače, sunčevu energiju, kako bi se smanjila zavisnost od fosilnih goriva. U Srbiji ima mnogo „prljave” industrije. Treba dosta političke volje da se to reši – smatra dr Jovanović Andersen.

– Problem je što nemamo studije iz Srbije, a uvek su najbolje one koje se rade u matičnoj zemlji. Planiramo da u saradnji sa profesorom dr Nebojšom Tasićem, iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, uradimo neke o uticaju zagađenog vazduha na kardiovaskularne bolesti.

Krenućemo da radimo jednu doktorsku studiju o tome, a govoriće se na ovu temu i na predstojećem HISPA kongresu. Planiram da apliciram za dobijanje novca iz nekih grantova za ovu namenu. Raduje me saradnja sa lekarima iz Srbije – dodaje dr Jovanović Andersen.

Njena poruka je jasna: što više zelenila u gradovima, šetnja i vožnja biciklima umesto automobilima može da doprinese da se zagađenje umanji. Važno je znati da nije dovoljno da jedna zemlja „očisti” svoju teritoriju, već to mora da bude u celom regionu da bi sve imalo smisla, jer zagađene čestice – putuju. Zato je jasno zbog čega je ekologija u prvom planu, jer upravo Evropa ima interes da na čitavom Starom kontinentu vazduh bude očišćen.

IZVOR: POLITIKA

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button