40 dana u pećini bez sunčeve svetlosti i časovnika!

Petnaest francuskih državljana je na jugozapadu Francuske izašlo iz pećine na površinu nakon 40 dana pod zemljom. Oni su učestvovali u eksperimentu Deep Time čija je svrha da se otkrije kako će odsustvo satova, dnevne svetlosti i spoljnih komunikacija uticati na čovekov osećaj za vreme.

foto – uk.news.yahoo.com

Nasmejani dobrovoljci su prilikom izlaska iz pećine Lombrives nosili naočare kako bi zaštitili oči nakon tolikog vremena provedenog u mraku. Dočekani aplauzom, dve trećine njih je reklo da je želelo da ostane duže.

„Kao da ste pritisli dugme za pauzu“ izjavila je Marina Lankon, jedna od sedam žena koje su učestvovale u eksperimentu.

Nije osećala žurbu svakodnevnice niti pritisak da nešto završi na vreme. Dodaje da je mogla da ostane u pećini još nekoliko dana, ali je bila srećna što može da oseti vetar na licu i čuje cvrkut ptica.

Učesnici eksperimenta u pećini. Foto – AP

Grupa je živela u pećini u kojoj nije bilo prirodnog svetla, temperatura je bila 10° C, a relativna vlažnost vazduha 100%. Nisu imali nikakav kontakt sa spoljnim svetom.

Naučnici iz „Instituta za ljudsku adaptaciju“, koji vodi projekat vredan 1,2 miliona evra, kažu da će im eksperiment pomoći da bolje razumeju kako se ljudi prilagođavaju drastičnim promenama u njihovom okruženju, kao i drastičnim promenama životnih uslova. Kao što se i pretpostavljalo, izgubili su osećaj za vreme.

Bez dnevnih obaveza i dece cilj je bio da se „uživa u momentu bez razmišljanja šta će se desiti za sat ili dva“ kaže matematičar i instruktor jedrenja Johan Fransoa koji je džogirao u krug u pećini i prešao 10 km tokom svog boravka kako bi ostao u formi.

Francuski i Švajcarski naučnici su nadzirali obrasce spavanja petnaestočlane grupe, socijalnu interakciju i ponašanje. Jedan senzor je bio termometar u maloj kapsuli koji su učesnici progutali i koji je merio temperaturu tela sve dok nije izbačen prirodnim putem.

Interesantno je to što kroz ovaj eksperiment još jednom uviđamo koliko je čovek sposoban da se adaptira na novonastale uslove. Učesnici nisu imali sat i nisu mogli da se koordinišu uz pomoć naprave, već su za mernu jedinicu uzeli ciklus spavanja. Uz pomoć biološkog sata su odlučivali kada da se probude, kada da jedu i kada da spavaju. Posebno je interesantno kada se posmatra koordinacija u grupi, kada treba da se reši neki zadatak, a ne postoji određeno vreme za to.

Članovi tima se sastaju kako bi razgovarali o svojim iskustvima. Foto – Bruno Mazodier / AP

„Naša budućnost kao ljudi na ovoj planeti evoluiraće“, rekao je Kristijan Klot, direktor projekta, nakon što je izašao na svetlost dana. „Moramo naučiti da bolje razumemo kako su naši mozgovi sposobni da pronađu nova rešenja, bez obzira na situaciju.“

Izvor – theguardian.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button