Da li se osećate anksioznije nego ikada? „Doomscrolling“ možda igra veću ulogu nego što mislite

Za mnoge od nas, prva stvar koju uradimo ujutru – čak i pre nego što ustanemo iz kreveta – jeste proveravanje notifikacija. Tokom dana, u pauzama na poslu ili kasno uveče, „skrolovanje“ kroz beskrajne nizove vesti, objava na društvenim mrežama i alarmantnih ažuriranja postalo je naša svakodnevna rutina. Iako deluje kao obična navika informisanja, ovaj fenomen, poznat kao „doomscrolling“ (opsesivno konzumiranje negativnih vesti), sve češće postaje predmet istraživanja stručnjaka za mentalno zdravlje.

Istraživanja upozoravaju da konstantna izloženost negativnom sadržaju može imati dalekosežne posledice: od hronične anksioznosti i poremećaja sna, do ozbiljnog pada koncentracije.

Zašto nas mozak „tera“ da skrolujemo?

Naša potreba da stalno proveravamo loše vesti nije nužno odraz nedostatka samokontrole, već pre svega evolucijskog nasleđa. Ljudi su biološki „programirani“ da prioritet daju potencijalnim pretnjama. Kroz istoriju, prepoznavanje opasnosti bilo je presudno za preživljavanje.

U modernom digitalnom dobu, taj isti instinkt nas navodi da opsesivno proveravamo uznemirujuće naslove, tražeći informacije koje bi nas „pripremile“ za ono što dolazi. Paradoksalno, u digitalnom okruženju, to nas samo vodi u začarani krug stresa, jer na većinu tih događaja nemamo nikakav uticaj.

Od anksioznosti do začaranog kruga

Kada mozak neprestano prima signale o katastrofama, ratovima ili ekonomskim krizama, on te pretnje tumači kao konstantnu opasnost. Rezultat je aktivacija sistema za borbu ili beg (fight-or-flight), što dovodi do povećanja nivoa hormona stresa poput kortizola.

Ovo je posebno opasno za osobe koje se već bore sa anksioznošću. Proveravanje vesti postaje mehanizam odbrane od neizvesnosti, ali kako svaka nova vest donosi nove zabrinjavajuće detalje, osoba oseća još veću potrebu da nastavi sa skrolovanjem. Američka psihološka asocijacija (APA) ističe da ovakva izloženost vodi ka emocionalnoj iscrpljenosti i osećaju bespomoćnosti.

Kako „doomscrolling“ uništava san?

Jedna od najgorih navika je korišćenje telefona pred spavanje. Problem nije samo plava svetlost ekrana koja ometa lučenje melatonina, već i kognitivna stimulacija. Čitanje emotivno intenzivnog sadržaja drži mozak u stanju pripravnosti kada bi on trebalo da se relaksira.

Nedovoljno kvalitetan san sledećeg dana smanjuje sposobnost emocionalne regulacije, čineći nas podložnijim stresu i anksioznosti. Tako se stvara „toksični krug“: umor nas čini manje sposobnim da se odupremo kompulzivnom skrolovanju, a skrolovanje nas sprečava da se odmorimo.

Zamka dopamina: Da li smo zavisni?

Iako „doomscrolling“ nije zvanično klasifikovan kao bolest zavisnosti, on aktivira iste nagradne puteve u mozgu kao i druge zavisničke radnje. Društvene mreže su dizajnirane da nas zadrže: beskonačni skrol, notifikacije i personalizovane preporuke kreiraju neizvesnost koja nas tera da proveravamo šta sledi. Dopamin, neurotransmiter odgovoran za motivaciju, nagrađuje nas svakom novom, neočekivanom informacijom, što nas zadržava u aplikaciji mnogo duže nego što smo planirali.

Kako vratiti kontrolu?

Stručnjaci ne savetuju potpunu digitalnu izolaciju, već postavljanje zdravih granica. Evo nekoliko strategija kako da prekinete ovaj ciklus:

• Odredite „vreme za vesti“: Umesto proveravanja tokom celog dana, odredite jedan ili dva termina u trajanju od po 15 minuta kada ćete se informisati.

• Zona bez ekrana pre spavanja: Bar sat vremena pre spavanja ostavite telefon u drugoj prostoriji. Umesto vesti, čitajte knjigu ili slušajte muziku.

• Isključite nepotrebne notifikacije: Neka vaš telefon bude „tih“ osim za direktne poruke od bliskih ljudi.

• Birajte pouzdane izvore: Umesto skrolovanja kroz nasumične feedove na društvenim mrežama, posetite proverene portale.

• Zamenite skrolovanje akcijom: Kada osetite nagon za skrolovanjem usled anksioznosti, prošetajte, uradite kratku vežbu disanja ili razgovarajte sa nekim.

Zaključak je jasan: Način na koji konzumiramo informacije često je jednako važan kao i same informacije. U svetu koji nikada ne spava, naučiti kako da se „isključite“ postalo je ključna veština za očuvanje mentalnog zdravlja.

Da li ste se prepoznali u ovim simptomima? Zapamtite, nije poenta u ignorisanju sveta oko nas, već u zaštiti sopstvenog mira. Pišite nam u komentarima.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs