Budućnost bez aplikacija: Kako će izgledati telefon koji pokreće OpenAI?

Svet tehnologije bruji o novoj, potencijalno disruptivnoj viziji kompanije OpenAI. Prema tvrdnjama Ming-Chi Kua, jednog od najpouzdanijih analitičara u industriji, tvorac ChatGPT-a se sprema da „uzdrma“ tržište pametnih telefona uređajem koji bi tradicionalni koncept aplikacija zamenio naprednim veštačkim agentima.

Iako je Kuo poznat po preciznim prognozama vezanim za Epl (Apple) proizvode, ovoga puta fokus je preusmerio na OpenAI. Prema njegovim informacijama, OpenAI je već u procesu saradnje sa gigantima kao što su MediaTek i Qualcomm na razvoju namenskih procesora. Kao ekskluzivni partner za sistemski dizajn i proizvodnju navodi se kompanija Luxshare, dok se masovna proizvodnja očekuje do 2028. godine.

„Samo potpunom kontrolom nad hardverom i operativnim sistemom, OpenAI može da isporuči sveobuhvatan servis zasnovan na AI agentima“, ističe Kuo u svojoj analizi.

Zašto OpenAI želi sopstveni hardver?

Stručnjaci smatraju da je motivacija OpenAI-ja jasna: podaci. Trenutno, niko ne poseduje sveobuhvatan skup podataka o tome kako ljudi zaista koriste svoje telefone iz minuta u minut. Posedovanje uređaja pretvara kompaniju u direktnog posmatrača tih obrazaca.

„To bi OpenAI-ju omogućilo da kreira AI modele koji zaista pomažu ljudima, bez potrebe da ih kontrolišu ručnim kucanjem ili glasovnim komandama koje često nailaze na barijere“, objašnjava Noa Keni, konsultant za tehnološke strategije iz Atlante.

Ovakav pristup zagovara i koncept „AI-first“ telefona, gde veštačka inteligencija nije samo dodatak (kao što je to trenutno slučaj sa Siri ili Google Gemini na Androidu), već osnovni operativni sistem. Umesto „skakanja“ iz aplikacije u aplikaciju, korisnik bi komunicirao sa jednim inteligentnim interfejsom koji u pozadini koordiniše sve servise.

Kraj „Apple takse“ i potpuna kontrola

Postoji i strateški finansijski razlog. Trenutno, kada koristite ChatGPT na iPhone-u, OpenAI igra po Eplovim pravilima i plaća provizije. Sopstveni uređaj menja pravila igre.

„Kada kontrolišete sve – od čipa do ekrana i same inteligencije ispod haube – postajete direktni sagovornik korisnika, bez posrednika koji uzimaju svoj deo kolača“, kaže Sunil Mandžunat, suosnivač platforme Techhoor. To omogućava optimizaciju AI procesa na nivou silicijuma, slično onome što je Epl uradio za mašinsko učenje, čime bi telefon postao brži i pametniji od bilo kog trenutnog „pametnog“ uređaja.

Barijere: „Svemirski“ izazovi za OpenAI

Ipak, put do uspeha popločan je ozbiljnim preprekama. Istorija je puna primera kompanija koje su pokušale da uđu u svet hardvera – Amazon sa Fire telefonom, Meta ili Majkrosoft.

• Nedostatak iskustva: OpenAI nije hardverska kompanija. Izrada telefona koji po kvalitetu kamere, trajanju baterije i osetljivosti ekrana parira iPhone-u ili Samsungu je ogroman inženjerski poduhvat.

• Ekosistemska lojalnost: Korisnici su decenijama vezani za iOS i Android. Prebacivanje na nepoznat sistem, uz gubitak svih podataka koje su godinama čuvali, za većinu prosečnih korisnika predstavlja prevelik rizik.

• Egzistencijalna pretnja za programere: Ako OpenAI napravi sistem u kojem aplikacije postaju nebitne, postavlja se pitanje šta će biti sa milionima programera koji danas žive od aplikacija. OpenAI će morati da dokaže da njihov novi ekosistem nudi prostor za rast, a ne samo gašenje postojećih biznisa.

Mračna strana: Privatsnost i „stalni nadzor“

Možda i najveći izazov leži u poverenju. Da bi „AI agent“ zaista bio koristan, on mora da „vidi“ sve što radite – od poruka i mejlova do lokacije i zdravstvenih podataka.

„Kuo kaže da bi telefon ‘kontinuirano razumevao kontekst korisnika’, što je fini način da se kaže – konstantan nadzor na uređaju“, upozorava Hari Magans, direktor kompanije Privacy Bee. „Bezbednosni model za sisteme sa takvim nivoom pristupa ličnim podacima praktično još uvek ne postoji.“

Sigurnosni eksperti strahuju da bi kompromitovanje takvog uređaja dalo napadaču pristup kompletnom digitalnom životu korisnika u jednom potezu, što je scenario koji mnoge potencijalne kupce može odvratiti od ovakvog uređaja.

Da li je ovo poslednji trzaj pametnog telefona?

Postavlja se pitanje da li OpenAI zaista želi telefon ili samo testira reakciju javnosti. Greg Sterling iz Near Media veruje da će kompanija sledeće godine izbaciti neki manji uređaj, a da će tek na osnovu uspeha tog pilot projekta odlučiti da li da ide u punu proizvodnju telefona.

Ipak, ako uspeju, ovo bi moglo biti najznačajnija promena u personalnom računarstvu od uvođenja iPhone-a. Rob Enderle, analitičar Enderle Group, otišao je korak dalje: „Ako se fokusiraju na pravu zamenu za PC, ovaj uređaj bi lako mogao da eliminiše potrebu za klasičnim računarima, jer je hardverska arhitektura današnjih računara ionako zastarela u eri agentske veštačke inteligencije.“

Hoće li OpenAI postati novi Epl ili će se pridružiti listi tehnoloških divova koji su „polomili zube“ na hardveru? Odgovor će zavisiti od toga da li će uspeti da naprave uređaj koji ne nudi samo „pametniji četbot“, već rešenje koje drastično smanjuje trenje u svakodnevnim zadacima. Ako uspeju da učine današnje telefone „zastarelim“ u očima korisnika, promena će biti neizbežna.

Foto: OpenAI

Autor: Portal ObjektivNI.rs