Brnabić u Tirani: Težak sastanak, uvod u dijalog Beograda i Prištine

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da je sastanak u okviru Samita Zapadnog Balkana u Tirani bio teži nego što je očekivala, navodeći da je više predstavljao uvod u predstojeće događaje, među kojima je i dijalog Beograda i Prištine, nego što se govorilo o regionalnim temama.

Brnabić je novinarima rekla da je pokušala da se fokusira na dobre rezultate i saradnju u regionu, a da je „neko drugi“ razgovor prebacivao na teren politike.

Izvor: Tanjug (Vlada Republike Srbije / Slobodan Miljević)

„Ali ako želite da govorite o politici, onda smo tu da kažemo činjenično stanje, ali i da je saradnja važna“, rekla je Brnabić.

Na Samitu su pored premijerke učestvovali i predsednik Crne Gore Milo Đukanović, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, albanski premijer Edi Rama, predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija, ali i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.

Upitana da li je imala priliku da razgovara sa njim, s obzirom da se za nekoliko dana održava dijalog u Briselu, Brnabić je kazala da nije imala takvu priliku, ali je imala, kaže, „razmenu mišljenja“ tokom samita.

„Mislim da je tu bilo provokacija i njegovih ideja o tome kako treba da izgleda regionalna saradnja, ali mislim da je dobio adekvatan odgovor i činjenično stanje“, rekla je Brnabić.

Na pitanje koje su to ideje bile i kakav je bio odgovor, premijerka kaže da nije sigurna koliko može o tome da govori, jer se sve dešavalo iza zatvorenih vrata, ali je, kaže, bilo u njegovom maniru da sve počinje od njega i nove administracije.

Govorio je, rekla je Brnabić, o tome kako „ne može više ovako da se sarađuje“ nego u drugačijem formatu u kome su „Kosovo i Srbija jednaki partneri“.

Premijerka mu je, kaže, odgovorila da to nije moguće i da postoje velike razlike, Srbija je suverena država, a tzv.Kosovo nije, te je takve stvari najbolje ostaviti za dijalog.

Brnabić je podsetila da će 1.jula stupiti na snagu Sporazum o ukidanju rominga na teritoriji Zapadnog Balkana.

Istakla je da je to benefit za građane, kao i da region očekuju važni projekti.

Ona je najavila da će se u septemrbru krenuti sa izgradnjom takozvanog autoputa mira, od Niša do Merdara, i očekuje se da će tada u Srbiji biti prisutni i predstavnici EU.

„Imamo do kraja godine i početak izgradnje gasovoda do Bugarske, to je važan regionalni projekat, a onda već u prvom kvartalu 2022.godine imamo početak još dva važna projekta – jedan je železnički Koridor 10, odnosno modernizacija kompletne trase od Beograda do Preševa, i drugi između Niša i Dimitrovgrada“, rekla je Brnabić.

Podsetila je na Ekonomski investicionu plan za Zapadni Balkan u iznosu od devet milijardi evra.

„EU je opredelila i dodatna sredstva, ali to će zavisiti od projekata“, rekla je ona.

Premijerka je najavila da Srbiji predstoje međuvladina konferencija, kao i nekoliko regionalnih samita, među kojima je i nastavak Berlinskog procesa početkom jula.

Varhelji: Ovo je godina Zapadnog Balkana

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je danas u Tirani da je ova godina – godina Zapadnog Balkana.

Varhelji je, posle održanog samita lidera Zapadnog Balkana WB6, rekao da će sprovođenje Ekonomskog i investicionog plana u regionu biti početak kraja krize izazvane virusom kovid-19, najavljujući da će investicioni plan u dogovoru sa Evropskom unijom mobilisati trećinu BDP-a regiona, prenosi portal Albanian dejli njuz.

„U region će biti distribuirano 30 milijardi evra. Plan neće funkcionisati ukoliko region ne funkcioniše kao celina“, rekao je Varhelji i istakao da će se to ostvariti jedino ukoliko lideri Zapadnog Balkana sarađuju u stvaraju zajedničkog regionalnog tržišta.

Kako je rekao, sve zemlje regiona kreću se u pravom smeru, u smislu stvaranja tog tržišta i najavio novi samit zemalja Zapadnog Balkana u julu.

„Vidimo prve rezultate koji idu u tom smeru kroz postizanje sporazuma o ukidanju rominga na Zapadnom Balkanu“, rekao je Varhelji opisujući to kao veliko dostignuće.

Kako je rekao, implementacija tog plana omogućiće prolaz građana kroz države sa ličnom kartom, priznavanje univerzitetskih diploma i ukidanje radnih dozvola.

„Sve ovo omogućiće da saradnja na Zapadnom Balkanu bude u službi građana“, rekao je Varhelji.

Odgovor Ane Brnabić na Kurtijeve provokacije

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, na Samitu Zapadnog Balkana kome prisustvuje i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, zatražio je danas da se redefiniše CEFTA sporazum u kome bi tzv. Kosovo bilo tretirano kao država, saznaje Tanjug.

Kurti je takođe pozvao Srbiju da prizna tzv. Kosovo.

Na te provokacije mu je odgovorila premijerka koja je rekla da aktuelni format dobro funkcioniše i da ne postoji nijedan pravni argument da se bilo šta menja, jer je Kosovo deo Srbije.

Brnabićeva je podsetila Kurtija da Kosovo ne priznaje pet članica EU, da nije član UN i da u tom smislu sigurno ne može imati drugačiji status od postojećeg.

Na to je replicirao Kurti sa pitanjem: „Šta ćete da uradite, je l’ hoćete da nas okupirate?“, a Brnabić mu je odgovorila: „Kako mislite da okupiramo sopstvenu teritoriju?“.

Brnabić sa Varheljijem

Premijerka Srbije Ana Brnabić sastala se danas u Tirani sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem, uoči početka Samita Zapadnog Balkana.

Na samitu u Tirani biće reči o pripremama za primenu Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.

Izvor: Tanjug (Vlada Republike Srbije / Slobodan Miljević)

Albanski premijer Edi Rama dočekao je u predsedničkoj palati u Tirani i ostale delegacije – predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, predsednika Saveta ministara BiH Zorana Tageltiju, premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, javlja Tanjugov izveštač.

Na prethodnom samitu u Sofiji su se zapadnobalkanski visoki predstavnici dogovorili da pospeše ekonomsku saradnju u regionu, podudarnu vrednostima EU i da stvore zajedničko regionalno tržište, uz primenu mera zaštite životne sredine i projekata zelene privrede i energetike.

Lideri Zapadnog Balkana su tada ocenili da bi to povećalo konkurentnost regiona i približilo ga tržištu Evropske unije.

Izvor: Tanjug

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button